Romanovska ovca

Nastala je u Rusiji sredinom 17. veka u dolini Volge u Jaroslavskoj oblasti a ime je dobila po okrugu Romanovo-Borisoglebsk, okolina današnjeg grada Tutaev. Ukazom Petra Prvog iz 1716. počinje zvaničan selekcijski rad sa Romanovskom ovcom gde se pre svega pažnja poklanja plodnosti i kvalitetu krzna. Od samog starta je vršena oštra selekcija na plodnost pa je posledica tog selekcijskog rada da je danas u svetu Romanovska ovca ubedljivo najplodnija rasa ovaca.

Prosečna plodnost ovih ovaca iznosi oko 270% po jagnjenju (dok u elitnim stadima iznosi i preko 400% ) sto bi značilo da se od 100 ovaca dobija 270-400 jaganjaca po jagnjenju.

Rezultati od preko 400 jagnjadi na 100 ovaca se postižu bez hormonskih stimulansa u stadima sa elitnom genetikom i vrhunskom negom gde se ovce jagnje jedanput u 12 meseci. Primer tako plodne linije ovaca je linija 117/118 stvorena u Rusiji 1981. Godine, gde su dviske u prvom jagnjenju imale prosečnu plodnost 2,41 , a kao zrele ovce daju preko 3 jagnjeta po ovci u sistemu gde se jagnje na svakih 6-7 meseci. U svojoj knjizi Д.Д. Арсеньев, А.Н. Белоногова i В.Ю. Лобков “Биолошке особине Романовских оваца” navode da je na farmi OPH Tutaevo u Tutaevu eksperimentalna grupa ovaca 60ih do 80ih godina imala prosečnu plodnost od 4,7 jagnjadi po ovci , a dobar broj tih ovaca je davao 6-7 jagnjadi po jednom jagnjenju konstantno. Takođe L.F. Smirnov (1950.) navodi primer Romanovske ovce koja je za 20 godina života i 19 jagnjenja odgajila 72 jagnjeta.

Takođe imamo i izveštaj iz testne stanice u Tuluzu gde F.A. Luquet navodi prosečnu plodnost grla od 295-340% po jagnjenju. U svom radu L. Veress(1979) navodi da su Romanovske ovce stare 4 godine koje su se jagnjile dva puta u godini dana dale dvojke i trojke 66,5%, četvorke 14,2% i. petorke 4,6%.

Ove ovce takodje imaju i izraženu policikličnost što znači da se uz odgovarajuću ishranu mogu postići jagnjenja na svega 6 meseci. Godišnje se od jedne ovce kada se jagnje svakih 6 meseci dobija u proseku 4-5 zalučenih jagnjadi po ovci, što je broj koji nijedna druga rasa ne može dati. I što je u našoj dugogodišnjoj praksi rezultat koji se lako postiže sa našom genetikom kako kod nas tako i kod naših kupaca. Na taj način od jednog grla dobijamo 120 do 150 kg jagnjadi žive mere ako uzmemo da je prosecna težina jagnjadi 30 kg, a takvu jagnjad naše tržište najvise i traži. Tu količinu jagnjećeg mesa po ovci ne može dati nijedna druga rasa za isti period odgoja jagnjadi. Ako se koristi mesnati terminalni ovan (najbolje su se pokazali Engleski safolk i šarole) prirasti su jos bolji kao i završna kilaža klanične jagnjadi. Takodje ova ovca je skromnijih dimenzija (u proseku 60 do 80 kg, ekstremi i preko 90 kg ) i samim tim manje hrane troši od ovaca koje teže 80 do 120 kg. Ovce se pare već posle 30 dana po jagnjenju i po tome su jedinstvene u svetu, dok npr. drugim rasama treba najmanje 42 dana. Romanovske ovce imaju nesto kraći graviditet od 136 do 143 dana.

Ovce ove rase veoma rano polno sazrevaju. Mlada grla su polno zrela sa 3-5 meseca. U priplod ženska grla se uglavnom pustaju sa 7-8 meseci. Tako da se prvi put jagnje sa godinu dana i vec u prvom jagnjenju prosečna plodnost je oko 2 jagnjeta po ovci, jedinčad su retka a dešavaju se i trojke i četvorke kod elitnih grla koja su odlicno hranjena. Kod ovaca ove rase dosta dobro je izražena sposobnost za proizvodnju mleka. Sa prosečnom proizvodnjom mleka odličnog kvaliteta od 150 litara u laktaciji ova ovca bez problema othrani svoje leglo koje nekad broji i 5-6 jagnjadi.

Ova ovca ima malu uglastu glavu sa zaobljenom lobanjom i kratkim usima kao i repom koji iznosi 10-15cm. Visina grebena ovaca je 60-70, a ovnova oko 65-80cm u zavisnosti od linije i odgoja ovaca. Veoma su stabilne konstitucije,imaju kratke noge i veoma sitne kosti zbog kojih se lako jagnje.Takodje odmah po jagnjenju novorođena jagnjad su veoma vitalna i počinju da jedu vec sa 5-7 dana sto je dosta ranije od jagnjadi drugih rasa koja to počinju tek posle 15og dana.

Jagnjad su na rođenju veoma vitalna i potpuno crna sa belinama koje se mogu nalaziti na glavi, nogama i vrhu repa.Beline po telu osim na navedenim delovima tela nisu dozvoljene. Prosečna težina jaganjaca sa 90 dana iznosi 22-27kg uz adekvatnu ishranu.Randman mesa iznosi od 50 do 55%. Kosti su sitne a meso je jako ukusno bez izraženog mirisa jagnjećeg mesa tako da ga jedu i osobe koje inače ne kozumiraju jagnjetinu.

Vuna je veoma gruba, ima siv izgled, zbog mešavine finih, belih vlakana puha i crnih osijastih vlakana.

Ovnovi imaju grivu od dugih crnih osijastih vlakana oko vrata i na prednjem delu grudi. Noge, lice i uši kod životinja ove rase su obrasli kratkom crnom dlakom, a delimično i belom zbog sara koje se javljaju. Godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi 1,4-1,6 kg, a kod ovnova 2-3 kg.